Po grubom proračunu prilikom nabavke klima uređaja za kuću ili stan stadardne spratne visine računa se oko 333 BTU-a po kvadratnom metru prostorije koja će se hladiti ili grejati.
Na našem tržištu su najčešće zastupljeni uređaji od 9000BTU, 12000BTU, 18000BTU, 24000BTU
Kada se gleda kapacitet klima uređaja za hlađenje, uzima se u obzir više parametara, ali najčešće se gleda veličina prostorije, pa tako imamo:

• male prostorije do 15 m2 u njima se može koristiti klima kapaciteta 7000Btu/h „sedmica“;
• od 15 do 25 m2 mogu se koristiti klime kapaciteta 9000Btu/h „devetka“;
• prostorije od 35 do 60 m2 preporučuje se 12000 Btu/h „dvanaestica“;
• od 60-80 m2  klima uređaj od 18000Btu „osamanestica“;
• za prostor od 80-110 m2 klima uređaj od 24000Btu „dvadesetčetvorka“ i tako dalje.

Navedeni okvirni kapaciteti su za hlađenje, dok za grejanje je uvek bolje uzeti inverter klima uređaj sa nešto većim kapacitetom nego što se računa za hlađenje.

Nominalni kapacitet je osnovna ili stvarna snaga klima uređaja, minimalni je onaj najmanji kapacitet koji klima uređaj može dati, a makimalni je najveća snaga koju klima uređaj ima.

Rashladni učinak – učinak hlađenja klima uređaja, izražava se u kW, ali često i u BTU/h (1 BTU/h=0,293 W).
Rashladni kapacitet je baziran na temperaturi u prostoriji 27°C/19°C (vl. termometra) i spoljnoj temperaturi 35°C.

Grejni učinak – učinak grejanja klima uređaja, izražava se u kW, ali često i u BTU/h (1 BTU/h=0,293W).
Grejni kapacitet je baziran na temperaturi u prostoriji 21°C i spoljnoj temperaturi 7°C/6°C (vl. termometra).

Sve što treba da uradite jeste da obratite pažnju na kvalifikacije koje se nalaze na svakom uređaju, a to su SEER i SCOP. SEER se odnosi na energetski razred prilikom hlađenja, a SCOP na energetski razred prilikom grejanja.

Što se tiče određivanja nove energetske klase uređaja, ne postoji univerzalni pravilo za pretvaranje stare u novu klasu. Ranija regulativa o klasifikaciji energetskog razreda se kretala od D do A+++, dok se nova regulativa primenjuje za proizvode od kraja 2021. godine, gde se obavezno klasifikuje od G do A energetskog razreda.  Takođe, česta je situacija da su uređaji koji su imali energetsku klasu A +++ stare regulative sada kategorizovani kao klasa D ili E nove regulative.

Označavanje uređaja stare regulative sa oznakama A +, A ++ i A +++ za potrošača je zbunjivalo i nije ostavljalo prostora za dalji tehnološki razvoj. Nova regulativa omogućava lakše razumevanje energetske efikasnosti, novo rangiranje proizvoda s slovnim oznakama od A (najviša klasa) do G (najniža klasa), kao i transparentnost podataka o uređajima za povoljniji položaj potrošača.  Cilj primene nove regulative je maksimiziranje potencijala uštede energije do kraja 2030. godine.

Kako bi se popravio rad klima uređaja na niskim temperaturama, razvojem se došlo do tzv. invertera.

Za razliku od klasičnog klima uređaja, gde se vazduh uduvava punim kapacitetom (on/off regulacija) čak i kada je temperatura malo iznad ili malo ispod zadate, uređaj sa inverter tehnologijom ima nekoliko snaga kojima radi (brzina obrtaja kompresora).

Kako se približava temperaturi koja je zadata smanjuje pritiske, odnosno snagu grejanja. Broj obrtaja kompresora i spoljnog ventilatora se elektronski menja (i tako prilagođava zadatim uslovima), pa se porede navedenih osobina sporije ledi spoljna jediinica. Tako se kontinualno uduvava neophodna količina vazduha, temperaturna odstupanja su manja i dobija do 30% ekonomičniji rad, manje opterećenje električne instalacije stalnim uključivanjem i isključivanjem kompresora i daleko bolji rad u zimskim uslovima.

Rezultat su i smanjena potrošnja električne energije, duži vek trajanja proizvoda i smanjeni troškovi održavanja i servisiranja. on/off-regulacija inverterska regulacija

Koeficijent grejanja je parametar koji pokazuje koliko puta veću energiju grejanja emituje klima uređaj u odnosu na uloženu električnu energiju. Na primer, ako je koeficijent grejanja COP=3, to znači ako klima uređaj troši 1kW, emituje 3kW toplotne energije. Ovaj parametar nije konstantan i zavisi od spoljne temperature. Prethodni proračun važi za temperature iznad +5 stepeni. Na manjim temperaturama počinje da se stvara inje na isparivaču koje se ponaša kako izolator i ometa razmenu toplote.

Isto važi i za koeficijent hlađenja. Na karakteristikama uređaja se mogu naći i kao energetski učinak. Skraćene oznake su EER za hlađenje i COP za grejanje. Ovaj paramater daje prednost korišćenju klima uređaja za grejanje u prelaznim periodima.

Inverter klime imaju veći koeficijent uštede (COP). Kapacitet grejanja ili hlađenja se dobija tako što se vrednost utrošene električne energije (po deklaraciji uređaja) pomnoži sa koeficijentom COP ili EER.

Iako su klima uređaji efikasniji kao rashladna tela moguće je pomoću njih se i dobro zagrejati. U specifikacijama klima uređaja naznačeno je koliku toplotnu energiju mogu emitovati te se upoređivanjem sa potrošnjom električne energije može dobiti njena tačna efikasnost.

Odnos potrošnje i emitovane energije predstavlja se COP koeficijentom. Ipak, kako klima uređaji nisu zapravo grejna tela već funkcionišu na drugi način, njihova operativna radna temperatura iznosi -5c, odnosno -15c kod inverter klima uređaja. Ispod ovih temperatura ne poseduju istu efikasnost i u tim slučajevima preporučljivo je da se uređaj ne gasi tokom noći kako bi svoju spoljnu jedinicu održavao na određenoj temperaturi.

Poželjno je što češće čistiti klima uređaj. U garanciju uređaja najčešće se podrazumeva obavezno godišnje održavanje. Čišćenje uređaja poboljšava njegovu efikasnost koja se vremenom smanjuje usled zaprljanosti. Drugi razlog je čistiji vazduh koji je bitan za Vaše zdravlje, jer vi boravite u toj prostoriji.

Kada se klima uređaj koristi za grejanje dolazi do problema zaleđivanja cevi spoljašnje jedinice, na temperaturama ispod nula stepeni. Na nižim temepraturama, vlažnost vazduha postaje veća, opterećuje se kompresor i smanjuje efekat grejanja. Rešenje ovog problema je defrost funkcija. Uključuje se reverzibilni ventil na kompresoru i klima na kratko prelazi u režim hlađenja (tada ne duva hladan vazduh u prostoriju nego samo topao vazduh spolja za otopljavanje cevi). Postoji više realizacija defrost funkcije: – vremenski (kod starijih modela) – merenje temparature senzorom pa uključivanje po potrebi.

Multi split sistemi se sastoje iz jedne spoljašnje i više unutrašnjih jedinica. U zavisnosti od modela, neki koriste isti kompresor spoljašnje jedinice za svaku unutrašnju jedinicu, dok druge imaju po jedan kompresor za svaku unutrašnju jedinicu.